Почетна страна
Судска власт
Надлежност
Унутрашње уређење
Распоред просторија суда
Јавност у раду
Публикације
Извештаји о раду
Судска пракса
Линкови

Трг Војводе Радомира Путника 4
34000 Крагујевац

  

Почетна » Јавност у раду » Судска пракса » Грађанско одељење » Правна схватања, ставови и закључци Апелационог суда у Крагујевцу » Правна схватања усвојена на седницама грађанског одељења у 2010. години

Правна схватања усвојена на седницама грађанског одељења у 2010. години

ПРАВНА СХВАТАЊА УСВОЈЕНА НА СЕДНИЦАМА ГРАЂАНСКОГ ОДЕЉЕЊА АПЕЛАЦНОНОГ СУДА У КРАГУЈЕВЦУ У 2010. ГОДИНИ

I

ПРАВНА СХВАТАЊА УСВОЈЕНА НА СЕДНИЦИ ГРАЋАНСКОГ ОДЕЉЕЊА АПЕЛАЦИОНОГ СУДА У КРАГУЈЕВЦУ ОД 20.12.2010.ГОДИНЕ, А ПОВОДОМ ПИТАЊА НИЖЕСТЕПЕНИХ СУДОВА

Поступак вансудског намирења

 

Суд није надлежан и нема овлашћења за одређивање привремених мера, у смислу одредаба члана 299. и 302. ЗИП, у поступку вансудског намирења.

Понављање поступка

У складу са одредбом члана 422. став 1. тачка 11. ЗПП одлука Уставног суда Србије, којом је утврђена повреда или ускраћивање људског или мањинског права и слободе зајемчене Уставом, може бити разлог за понављање поступка само у парничном поступку у коме је та одлука донета.

Право својине на градском грађевинском земљишту

Након доношења Закона о основама својинско-правних односа 1996.године, постоји могућност стицања права својине, путем одржаја на градском грађевинском земљишту уз испуњеност законских услова - постојања савесности и законитости, а након доношења Закона о планирању и изградњи, конверзију права коришћења у право својине врши надлежан орган управе.

Право коришћења градског грађевинског земљишта

Право коришћења градског грађевинског земљишта утврђује се у управном поступку, као и конверзија права коришћења у право својине, а сходно одредбама Закона о планирању и изградњи.

Уредност тужбе

У смислу одредбе члана 100. ЗПП, тужба, као и сваки други поднесак мора да садржи све оно што је потребно да би се по истој могло поступати. Уколико тужба уопште не садржи адресу туженог, онда је таква тужба неуредна и иста се, уколико је поднета од стране пуномоћника адвоката одбацује. Међутим, сама чињеница да није познато пребивалиште не чини тужбу неуредном, већ ће суд у таквом случају поступити у складу са чланом 79. став 2. у вези става 1. тачка 4. ЗПП, којим је прописано да ће суд поставити туженом привременог заступника ако је пребивалиште, односно боравиште туженог непознато, а тужени нема пуномоћника.

Недозвољеност жалбе против другостепене одлуке

Против одлука другостепеног суда, па и решења о исправци или трошковима жалбеног поступка странка нема право жалбе, већ само право на улагање ванредног правног лека, а у одсуству истог, право жалбе Уставном суду.

Прекид поступка

Када у току поступка по жалби умре странка, другостепени суд је надлежан да донесе решење о прекиду поступка (уколико су за то испуњени услови) и нема обавезу да предмет врати првостепеном суду ради доношења одлуке о прекиду поступка, уколико располаже потребним доказима.

Поступање другог стварно надлежног суда

Када се Основни суд огласио стварно ненадлежним и предмет уступио Вишем суду, разлози за поступање другог стварно надлежног Вишег суда, по жалби против решења о оглашавању ненадлежним постојаће само уколико постоје законом прописани разлози за делегацију надлежности и уколико је такав захтев стављен.

Надлежност Вишег суда

Спор ради утврђивања ништавости или незаконитости одлуке Скупштине акционарског друштва о опозиву тужиоца као председника Управног одбора представља спор поводом избора и разрешења органа правног лица, па је сходно члану 23. став 1. тачка 8. Закона о уређењу судова за поступање надлежан Виши суд.

Примена Закона о изменама и допунама ЗПП

Члан 5. Закона о изменама и допунама ЗПП (члан 32. пречишћеног текста ЗПП) не примењује се на спорове у којима је тужба поднета пре ступања на снагу Закона о изменама и допунама ЗПП, јер се вредност предмета спора утврђује у моменту подношења тужбе, односно најдоцније на првом рочишту.

Потраживање од Националне службе за запошљавање - карактер спора

Спорови за разлику накнаде које се потражује од Националне службе за запошљавање и за разлику пензије која се потражује од Фонда СОВО нису радни спорови, јер нису у питању потраживања из радног односа, нити је тужени послодавац.

Активна легитимација сродника мал. детета

Одредбом члана 61. став 5. Породичног закона, којим се уређују лични односи, прописано је да дете има право да одржава личне односе и са сродницима и другим лицима са којима га везује посебна блискост, ако то право није ограничено судском одлуком, из чега произилази постојање активне легитимације у спору за уређење одржавања личних односа са мал. дететом на страни сродника, односно чланова шире породичне заједнице.

Везаност суда за одлуку органа управе

Ако је тужбени захтев везан за чинидбу (нпр. одвођење воде са градског грађевинског земљишта), а чинидба зависи од одобрења надлежног органа управе, суд је везан одлуком тог органа.

Стварна надлежност суда

Суд не може својом одлуком заменнтн, нити уместо другог субјекта дати сагласност, односно у надлежност суд не спада захтев којим се тражи доношење пресуде која треба да замени сагласност других субјеката, која се подносиоцу захтева тражи у поступку пред органом управе, али суд, у сваком случају, независно од управног поступка одлучује о заштити угроженог права, захтеву за чинидбу и захтеву за накнаду штете.

Безуспешна достава

Не сматра се безуспешном доставом случај када је више пута покушана достава на познату адресу примаоца, а иста је враћена са напоменом достављача -„обавештен, није подигао", нити су у таквом случају испуњени услови за истицање писмена на огласну таблу суда. Писмено се може истаћи на огласну таблу суда уколико се достава врати са назнаком да је прималац одсељен са дате адресе, а о томе није обавестио суд.

Промена средства извршења

Суд може одредити друго средство извршења, промену средства извршења или проширење средства извршења само у ситуацији када је извршни поверилац у свом предлогу навео више средстава извршења, а сагласно одредби члана 8. став 2. ЗИП, и то по службеној дужности или на предлог странке. Међутим, у ситуацији када је извршни поверилац навео само једно средство извршења, па се утврди безуспешан покушај пописа ствари извршног дужника, суд ће о томе, сагласно одредби члана 79. ЗИП обавестити извршног повериоца који није присуствовао попису, а коме стоје на располагању мере предвиђене одредбама члана 79. став 2, 3, 4 и 5. ЗИП, у вези члана 92. истог закона, да би се даље спровело извршење.

Извршење на непокретности у државној својини

Не може се одредити извршење на непокретности која је у државној својини Републике Србије и на којој извршни дужник има само право коришћења, а све сагласно одредби члана 100. ЗИП. Међутим, ако је предмет извршења бесправно изграђен објекат, на земљишту у државној својини онда се извршење може спровести на таквом објекту, као и земљишту које је неопходно за његову редовну употребу.

Уколико је одређено извршење на непокретности, која је својина Републике Србије, а извршни дужник је само корисник те непокретности, при чему је решење о извршењу, као и решење о утврђивању вредности непокретности правноснажно, првостепени суд треба да иницира приговор трећег лица сходно члану 23. ЗИП, у смислу обавештавања Републике Србије да је донето правноснажно решење о извршењу и решење о утврђивању вредности, као и да је предмет извршења непокретност која је у својини Републике Србије, која, након тога има могућност предузимања радњи, сагласно напред наведеном члану закона.

Обустава поступка извршења

Када је извршни поступак окончан исплатом дугованог износа у целини од стране извршног дужника суд не доноси решење о обустави извршења, већ до обуставе извршења долази само у случајевима прописаним ЗИП. Исплатом дуга у целости извршење је спроведено, односно окончано, а не обустављено.

У погледу начпна обрачуна висине потраживања суд може прихватити обрачун висине потраживања и камате коју је извршио судски извршитељ, уколико странка не стави приговор на такав начин обрачуна, у ком случају ће суд, по предлогу странке висину потраживања утврдити вештачењем.

Утврђивање вредности непокретности

Извршни суд приликом утврђивања вредности непокретности може за вештака да одреди лице које се не налази на листи судских вештака из области за коју је регистрован и коме се странке нису противиле, односно на чију личност странке нису имале примедбе, а све сагласно одредби члана 250. ЗПП, али суд такође мора и да процени да ли вештак одређене струке може да одговори захтевима вештачења које ће обавити, јер се у извршном поступку увек утврђује тржишна вредност непокретности која не зависи само од грађевинске вредности непокретности, већ и од понуде и тражње на тржишту некретнина. То значи да је вештак грађевинске струке, вештак одговарајуће струке за процену односно вештачење грађевинске вредности непокретности, а да ли исти може да утврди и тржишну вредност непокретности, при чему мора да користи параметре понуде и тражње, оцениће суд, обзиром на његову квалификацију.

Извршење пленидбом новчаних средстава са рачуна оснивача извршног дужника

Извршење путем пленидбе новчаних средстава са рачуна оснивача извршног дужника могуће је само у ситуацији када су испуњени услови из члана 37. ЗИП, а што подразумева да је извршни поверилац у обавези да докаже, да је јавном или по закону овереном исправом потраживање - обавеза прешла на оснивача извршног дужника.

Извршење у поступцима из области породичног односа

За поступање у предметима извршења из области породичног права (члан 222. - 226. ЗИП) извршни судија не мора да има посебна знања из области права детета јер ЗИП такву обавезу није утврдио. Поред тога, члан 203. став 1. Породичног закона предвиђа да поменута посебна знања треба да поседује судија који суди у првом степену и судије у другостепеном већу при решавању по жалби, а извршни судија не суди нити решава по жалби у другостепеном већу.

Камата - девизни дуг

У случају постојања девизног дуга међу странкама правилно је да се у пресуди наведе домицилна камата или камата коју прописује Централна европска банка, као и камата на девизна средства по стопи у месту испуњења, а све у динарској противвредности по курсу НБС на дан испуњења.

Поновно сметање поседа

У случају поновног сметања државине између истих лица, учињеног на исти или истоврстан начин примењује се одредба члана 220 ЗИП, у складу са којом се, у случају поновног сметања државине, под законским условима извршење може тражити на основу раније донетог решења у спору за сметање државине.

Уговор о доживотном издржавању

Суд може оверити уговор о доживотном издржавању којим прималац издржавања жели да располаже непокретношћу изграђеној без грађевинске дозволе јер је бесправно изграђеним објектима могуће располагати и правним послом међу живима и за случај смрти, с тим што се не може мењати њихов статус-бесправно изграђених објеката.

Наплата доплатних карти

Код наплате доплатних карти за паркирање се5 у суштини ради о увећаној накнади (врсти казне) прописаној општинском одлуком, па је могуће да њен износ буде вишеструко већи од цене паркирања по сату. Обзиром да се у конкретном случају ради о врсти комуналне услуге, то потраживање исте застарева за годину дана, сходном применом члана 378. став 1. тачка 1. ЗОО.

Право нераспоређених државних службеника и намештеника на накнаду штете због неискоришћеног годишњег одмора за 2009. годину

Законом о државним службеницима, чланом 4. став 1. је прописано да се на права државних службеника која нису уређена овим или посебним законом примењују општи прописи о раду и Посебан колективни уговор за државне органе, док је ставом 3. истог члана прописано да се на права и дужности намештеника примењују општи прописи о раду и Посебан колективни уговор, ако овим или посебним законом није другачије одређено. Чланом 14. став 1. и 2. истог закона је прописано да државни службеник има право на одморе и одсуства према општим прописима о раду и Посебном колективном уговору, као и да државни службеник има право на годишњи одмор од најмање 20, а највише 30 радних дана, према мерилима одређеним Посебним колективним уговором.

Из наведених законских одредби, обзиром да исте упућују на супсидијарну примену општих прописа о раду, произилази да се у погледу права државних службеника и намештеника на накнаду штете због неискоришћеног годишњег одмора имају применити одредбе Закона о раду и то члан 76. тог закона, којим је прописано да, ако кривицом послодавца запослени не искористи годишњи одмор, запослени има право на накнаду штете у висини просечне зараде у претходна три месеца, утврђена Општим актом и уговором о раду.

Како су запослени државни службеници и намештеници право на годишњи одмор стекли у 2009. години, а искористили су само први део годишњег одмора, то су они, у складу са чланом 73. став 2. Закона о раду имали право да други део годишњег одмора искористе до 30. јуна 2010. године, независно од тога што је решењем послодавца утврђено да су нераспоређени. Ово из разлога што је чланом 138. став 2. Закона о државним службеницима прописано да нераспоређени државни службеник сва права из радног односа остварује у органу чији је руководилац донео решење да је државни службеник нераспоређен, што значи, поред осталог и право на годишњи одмор. Како послодавац и поред постојања захтева запосленог није донео решење о коришћењу годишњег одмора то запослени ово своје право није остварио кривицом послодавца, па с тога сходно члану 86. Закона о раду има право на накнаду штете у висини сразмерног дела неискоришћеног годишњег одмора.

Достава на територији Косова и Метохије

Бивши Окружни суд у Косовској Митровици имао је седиште на територији Аутономне покрајине Косово и Метохија која је под протекторатом међународне заједнице по резолуцији УН 1244. У вези проблема око доставе позива странкама, њиховим пуномоћницима, сведоцима и другим учесницима, ван подручја које покрива поштанска служба Србије, за помоћ се треба обратити Министарству правде Републике Србије ради изналажења могућности да се, у складу са билатералним споразумима између републике

Србије и Међународие заједнице коју представља УМНИК и КФОР реши питање доставе судских позива и судских писмена ван подручја које покрива ПТТ Србије.

Уређење тужбе

Уколико је пуномоћник тужиоца уредио тужбу, у погледу тужбеног захтева на рочишту које, због неиспуњености процесних услова није одржано, а на инсистирање пуномоћника тужиоца је у записник унета садржина уређеног тужбеног захтева, тужба се не може одбацити као неуредна, без обзира што рочиште формално није одржано. Поступајући судија, односно председник већа руководи расправом и с тога није требао да дозволи, на рочишту које није одржано, да пуномоћник тужиоца уреди тужбени захтев. Уколико је то дозволио, више није у могућности да тужбу одбаци као неуредну, у смислу члана 103. став 6. ЗПП.

Везаност Апелационог суда за правни став нижестепеног суда

Одлука Вишег суда донета по жалби на решење Основног суда, у вези његове стварне надлежности, је обавезујућа за Основни суд без обзира што се Основни суд евентуално не слаже са правним ставом Вишег суда. Правни ставови нижестепених судова нису обавезујући за Апелациони суд у поступку по жалби на мериторну одлуку. Међутим, одлуке које су постале правноснажне обавезујуће су не само за странке, већ и за све судске инстанце.

Стварна легитимација

Суд је, ради правилне примене материјалног права у обавези да, по службеној дужности, у оквиру утврђеног чињеничног стања, оцени да ли су странке у материјалноправном односу поводом конкретног животног догађаја који је предмет тужбеног захтева, односно да ли је тужилац активно легитимисан да од туженог захтева одређену чинидбу, а са друге стране да ли је тужени у обавези да ту чинидбу испуни према тужиоцу. О легитимацији странака суд одлучује пресудом, а не решењем, тако што тужбени захтев усваја или одбија.

Законска затезна камата

Уколико правноснажном пресудом тужени није обавезан да малолетном тужиоцу на доспеле износе алиментације, плати и законску затезну камату од одређеног датума па до исплате, тужени као извршни дужник, у поступку извршења, решењем о извршењу не може бити обавезан да, поред алиментације, која представља главницу, плати и законску затезну камату, јер такву обавезу не садржи пресуда као извршна исправа у смислу члана 34. ЗИП.

Трошкови за долазак и одлазак са рада

Сходно члану 1. Закона о раду права, обавезе и одговорности из радног односа могу се уређивати искључиво законом, општим актом, под којим се подразумевају колективни уговор и правилник о раду и уговором о раду, а не одлуком директора предузећа. Уколико код послодавца не постоји општи акт којим би била нормирана накнада трошкова превоза нити је то регулисано уговором о раду, то се на ово право запослених имају непосредно применити одредбе члана 118. став 1. тачка 1. Закона о раду.

Стварна надлежност - спор са страним елементом


У парници по тужби страног правног лица ( из Републике Хрватске) против тужених Републике Србије, Града Крагујевца и Предузећа за изградњу града Крагујевца ради утврђивања да је тужилац власник непокретности која се налази у Крагујевцу, за поступање је надлежан Основни суд у складу са чланом 22. став 2. Закона о уређењу судова. Питање постојања страног елемента (странке у поступку) регулисано је Законом о потврђивању уговора између СРЈ и Републике Хрватске о правној помоћи у грађанским и кривичним стварима.

Привремена мера

Подношењем предлога за одређивање привремене мере пре покретања спора за сметање државине не прекида се застарелост тока рока од 30 дана прописаног чланом 77. Закона о основама својинскоправних односа јер је реч о преклузивном року који се, сходно наведеном пропису прекида искључиво подношењем тужбе због сметања државине.

Позив за главну расправу

Странка која је опозвала пуномоћје дато пуномоћнику адвокату, након што је суд усмено, на рочишту обавестио пуномоћника о термину наредног рочишта сматра се уредно позваном. За разлику од отказа пуномоћја, у ком случају је пуномоћник у обавези да још месец дана, у име странке предузима правне радње, ако је то потребно, код опозива пуномоћја таква обавеза не постоји, већ је странка која је опозвала пуномоћје у обавези да предузима одговарајуће процесне и друге радње и стара се о заштити својих права у поступку.

Уредност тужбе и терет доказивања

У спору за накнаду штете против наследника, као туженог тужбени захтев не може да гласи да се тужени обавезује да надокнади штету тужиоцу „до висине наслеђене имовине", већ сагласно члану 187. став 1. ЗПП тужбени захтев мора да садржи одређени новчани износ који се тужбом потражује, а уколико тужени наследник оспори висину вредности наслеђене имовине, терет доказивања је на њему, сходно члану 223 ЗПП.

Накнада за национализовану непокретност

Код утврђивања висине правичне накнаде за национализовани објекат примењују се одредбе Закона о национализацији и то члан 42. којим је прописан начин утврђивања накнаде за национализоване непокретности. Уколико се у поступку утврди да предлагачу накнада није исплаћена у висини утврђеној наведеним одредбама, исти има право на исплату разлике у ревалоризованој вредности.

 

II

ПРАВНА СХВАТАЊА УСВОЈЕНА НА СЕДНИЦИ ГРАЋАНСКОГ ОДЕЉЕЊА АПЕЛАЦОНОГ СУДА У КРАГУЈЕВЦУ КОЈА ЈЕ ОДРЖАНА 27.12.2010. ГОДИНЕ,

А О КОЈИМА СУ СЕ ПРЕТХОДНО УСАГЛАСИЛИ ПРЕДСТАВНИЦИ АПЕЛАЦИОНИХ СУДОВА СРБИЈЕ НА САСТАНКУ ОДРЖАНОМ У БЕОГРАДУ 17.09.2010. ГОДИНЕ

 

ПРОЦЕСНО ПРАВО

1. Расправа пред другостепеним судом:

-    Веће суда у редовном поступку разматра жалбу на првостепену пресуду и тада одлучује да се одржи расправа пред другостепеним судом. Том приликом веће одређује термин расправе, кога на расправу треба позвати и који ће се докази на расправу извести. О свему томе се доноси решење, које се доставља странкама, пуномоћницима, односно оним лицима која се позивају на расправу.

-   Седницом другостепеног већа председава председник већа који исту отварфа и даје реч судији известиоцу. Председник већа руководи расправом пред другостепеним судом у складу са овлашћењима ЗПП-а.

-  Зависно од тога да ли је расправа пред другостепеним судом заказана по чл. 369 ст. 2 или по чл. 369 ст. 3 ЗПП-а, другостепени суд ће на расправи поновити већ изведене доказе из првостепеног поступка - прочитаће их или ће извести нове доказе, сходночл. 359 ЗПП, а може и да чита доказе из првостепеног поступка и изведе нове доказе.

-   Након закључења расправе суд доноси пресуду. Ако пресуду одмах објављује, онда њена изрека мора бити наведена и у записнику са расправе, па након изреке пресуде такав записник потписују странке, председник већа и записничар. Записник о расправи се ради у два примерка од којих се оригинал, онај са потписом учесника у расправи и записник о већању и гласању чувају у другостепеном спису, а копија записника о расправи се лепи у првостпеени спис.

У случају ревизије Врховном касационом суду се достављају и списи ГЖ предмета уз првостепене списе.

-  Када се по одржаној расправи пресуда не објављује онда нема разлога, нити правног основа, да се изрека пресуде дописује на крају записника о расправи иза потписа учесника расправе, а то исто важи и за првостепени поступак.

-   Другостепени суд по одржаној расправи може пресудом да преиначи првостепену упресуду по чл. 380 ст. 1 тач. 1, а у вези чл. 373 ст. 1 тач. 5 ЗПП-а.

-     Иако ЗПП у члану 373. не предвиђа могућност да другостепени суд укине првостепену пресуду и одлучи ипо тужбеном захтеву, таква могућност је предвиђена у чл. 369 ст. 3 истог закона. Због тога у свим случајевима, ван оних из чл. 380 ст. 1 тач. 1 ЗПП-а, другостепени суд у изреци своје пресуде најпре укида првостепену пресуду, а потом одлучује о тужбеном захтеву чак и у случајевима када је одлука другостепеног суда идентична изреци првостепене пресуде. У случају из чл. 379 ст. 1 ЗПП, другостепени суд може укинути првостепену пресуду и одбацити тужбу. 

  1. Најновије измене ЗПП-а из јануара 2010. године, у чл; 373 ст. 3, не дају могућност другостепеном суду да укине првостепену пресуду и предмет врати првостепеном суду на поновно суђење уколико је у ранијем поступку првостепена пресуда била укинута.
  2. Када другостепени суд пропусти да одлучи о свим изјављеним жалбама, он ће допунском пресудом одлучити о преосталим жалбама, било на предлог странке или по службеној дужности.
  3. Ако првостепени суд по чл. 296 ст. 2 ЗПП, констатује на записнику повлачење тужбе, па након тога уочи да је погрешио јер није било услова за тако нешто, под условом да решење о повлачењу тужбе није достављено странкама, тај суд може на новој расправи по службеној дужности да стави ван снаге своје претходно решење и настави поступак у парници.
  4. Апелациони суд по жалби на решење о рехабилитацији решава у већу од пет

судија.

МАТЕРИЈАЛНО ПРАВО

 

  1. Члан 42 ст. 2 Закона о експропријацији треба разумети тако да је суд, када у ванпарничном поступку утврђује накнаду за експроприсано или пољопривредно земљиште, или када у парници утврђује право на накнаду која раније није уопште утврђивана, мора од органа који утврђује порез на апсолутна права на непокретностима да затражи податак о тржишној вредности таквог земљишта. Међутим, у поступку пред судом, тај податак може оспоравати, побијаним свим доказним средствима укључујући и вештачење.
  2. Када прималац издржавања за време важења уговора о доживотном издржавању отуђи непокретности које су предмет уговора - прода их, давалац издржавања према савесном купцу тих непокретности не може да тражи ништавост уговора о купопродаји, а у случају раскида уговора. Он једино може да од примаоца издржавања тражи накнаду за пружено издржавање, а после смрти примаоца издржавања он ту накнаду, под законским условима може да тражи од наследника.
  3. Ако се странке у поступку развода брака по споразуму сагласе да немају заједничке имовине, па се таква констатација унесе у изреку пресуде о разводу брака, тиме нијеј преклудирано право брачних другова да накнадно у посебној парници утврђују својину на имовини стеченој у браку.
  4.  У случајевима када војник потражује накнаду нематеријалне штете коју је претрпео од НАТО бомбардовања на Косову за време проглашеног ратног стања 1999. године, на та потраживања се примењује рок застарелости потраживања накнаде штете ииз чл. 376 3 00, а не рок застарелости потраживања из чл. 377 истог закона у (штета проузрокована кривичним делом).

ПРЕДСЕДНИК ГРАЂАНСКОГ ОДЕЉЕЊА

АПЕЛАЦИОНОГ СУДА У КРАГУЈЕВЦУ

Судија Обрен Јездић

 

@ 2010. Апелациони суд у Крагујевцу